Biću svetski prvak, ali ne pod srpskom...

Fudbalski trener Zoran Đorđević nikada ne odustaje. Jednom će biti svetski prvak, uveren je, samo što još uvek ne zna pod čijom zastavom.

Zoran Đorđević: Danas imam stan i u Beogradu, a prvi komšija mi je bivši ambasador u Turskoj Dušan Spasojević

 

Sa srpskom to neće biti izvodljivo u skorije vreme, bar ne dok se holandski stručnjak Dik Advokat ne pokaže na mestu selektora srpskog nacionalnog tima. Ali u budućnosti ko zna? Do tada, Đorđević je "Vestima" poklonio nekoliko sati druženja i ispovesti o svom neobičnom životu započetom pre 62 godine u Velikoj Jovanči kod Pirota.
 

Miljanove bajke - Ja sam doveo Miljana Miljanića da bude trener u Kuvajtu. Ali se slavni Miljan nije pokazao, ni stručno ni ljudski. Radio je kao i u Srbiji, samo na slatkorečivu priču, tako da nije sačekao kraj dvogodišnjeg ugovora, već je morao da ode ranije.

O karijeri trenera u čak 14 zemalja, od Emirata, Kuvajta, Katra, Indije, Bangladeša, Sudana ... O očevim batinama kada je umesto na njivu bežao na trening, o ostvarenom snu da ima stan u elitnom delu rodnog grada, ali i u luksuznom Dubaiju gde živi s porodicom. Zorana Đorđevića zbog burnog temperamenta neki doživljavaju kao čudaka. Čudno je bilo i mesto gde ga je novinar "Vesti" upoznao - na Novom groblju u Beogradu, i to dok je tražio grob svog trenerskog idola i učitelja legendarnog Ljubiše Bročića. Svako ko ga poznaje, zna da se nad spomen-pločom kuma svoje dece zaplakao.

- Pitate me zašto plačem kada se pomene Bročić, koji je Nikola Tesla u trenerskoj profesiji. Zato što je trener koji je Crvenoj zvezdi doneo prvi titulu državnog prvaka, najlepši deo profesionalnog života doživeo u inostranstvu umesto da to bude u njegovoj zemlji. Svako ko je to prošao zna koliko je teško proslavljavati jugoslovensku i srpsku školu fudbala a da ti to u tvojoj otadžbini ne priznaju.

- Kada sam 1971. upisao Fakultet fizičke kulture, Voja Rainović je držao katedru za fudbal i svim generacijama na prvom susretu obavezno držao čas posvećen Ljubiši Bročiću. Mene je već iz tih pričao fascinirao. Ni kada je bio trener holandskog Ajndhovena Bročić nije dozvoljavao da mu se iko meša u posao, da mu bira igrače, nije to dozvoljavao ni komunističkim funkcionerima u tadašnjoj Jugoslaviji, a zna se koliko je to bilo opasno. Još tada su mi na fakultetu profesori rekli da veruju da bi bio Bročićev miljenik da me upozna. Upitao sam zašto. Zato što nisu sreli takav entuzijazam i volju za pobedom.
 

Honorar u peškiru - Prve pare sa klubom iz Pirota koje se dobio za ugovor na osam godina, predao sam mom dedi. Novac je bio uvijen u peškir i to sam mu dao u pratnji šofera direktora Prvog maja, jer je ova tada jaka firma iz Pirota finansirala klub. Deda je prvo mislio da sam ih ukrao, pa mi je rekao da ne veruje da tolike pare mogu da se dobiju "samo za ritanje lopte".

- Kada sam se 20 dana pre prijemnog ispita na Fakultetu za fizičku kulturu povredio na fudbalskoj utakmici, ruka mi je završila u gipsu. Da ne bih propustio prijemni, tražio sam da mi skinu gips iako povreda nije zarasla. Tada je dr Braca Vlah rekao svojim kolegama da povedu računa "o tom momku jer se to graniči sa neverovatnim podvigom". Ne možete raditi ovaj posao a da niste pomalo "ludi".

- Bročića sam upoznao tek šest godina kasnije kada sam bio trener zaječarskog Kristala. Kada sam održao trening pred njim, on mi je rekao: "Zaista su tačne priče o vama, ja ću vas odvesti u svet". Tako je i bilo. Poslao je telegrame u Kuvajt, u Emirate, u Liban, sa porukom da pred sobom ima Ljubišu Bročića u mlađim danima. Bio je to za mene najlepši kompliment.

- Nisam imao ni 30 godina kada sam započeo trenersku karijeru u inostranstvu, prvo u klubu Oman u Emiratima, a kasnije sam prešao u Kuvajt. Znao sam da meni ovakvom, beskompromisnom momku iz Pirota koji ne trpi laži, ovde u Srbiji neće dati šansu jer je i tada, kao i sada, u srpskom fudbalu sve bilo namešteno i podeljeno u klanove.
 

Beg sa njive

- U detinjstvu sam imao četiri drugara koji su takođe kao mladi momci trenirali u Radničkom iz Pirota. I kao i ja dobijali su batine očevim korbačem zato što su umesto da odu na njivu bežali na fudbal. Oni bi zbog sramote od modrica danima izbegavali treninge i na kraju odustajali, ali ne i ja. Odlazio sam na treninge pošto-poto. Nijedan nisam propustio ni po cenu očevih batina.
 

Gladni fudbaleri Radio sam u Sudanu kada me je vlasnik Megatrenda Mića Jovanović pozvao da budem trener Kristala iz Zaječara. Mića je veliki Zaječarac i hteo je da od njega napravi prvoligaški klub. Ponuda je bila takva da se ne odbija. Među igračima je bio i vanbračni sin Zorana Bingulnca, ali nije bio talentovan. Bilo je to uoči petooktobarskog prevrata 2000. godine, Milošević je pao s vlasti, Jovanovićeve ambicije su utihnule, a ubrzo se desilo da igrači nisu imali šta da jedu, jer im nije uplaćivana hrana u hotelu.

- Samo me moja žena Milica i majka Rosa u životu nisu sputavale. Najveći uticaj na mene ipak imali su moj deda s majčine strane Petar Petrović i baba Mila. Kada je deda jednom video kako me je otac isprebijao zbog toga što sam pobegao na trening, rekao je mom ocu: "Pogledaj ga, ruke i noge su mu od modrica, a on ne odustaje. Kada on tako dugo trpi batine mora da mu je to suđeno." Onda se obratio meni: "Sinko, što god bio u životu da l' fudbaler il' potkivač, da budeš najbolji." Tada sam dedi, koji je preko 60 godina bio kmet, obećao da će imati najbolje konje, prvi traktor, prvi motokultivator, najbolje njive. Tako je i bilo.

- Uoči mog odlaska u inostranstvu moja baba Mila mi kaže: "Ne valja sinko da ideš u tuđinu a da si dužan." Onako mlad i nabusit, kažem šta pričaš babo, ja nikome ništa ne dugujem, a ona će meni: "A onaj stan što si ga dobio od kluba?" "Ali to je moj stan", kažem ja babi. "Nije sinko, toliko ljudi radi i crnči pošten posao pa nema svoj krov nad glavom." Te reči toliko su me moralno isprovocirale da sam na kraju odlučio da vratim stan. Zarekao sam se da ću ubrzo kupiti od svojih para zarađenih u inostranstvu stan u elitnom delu grada gde su tada stanove imali samo direktori i partijski funkcioneri. Uradio sam to mnogo pre nego što se bilo ko nadao. Danas imam stan i u Beogradu, a prvi komšija mi je bivši ambasador u Turskoj Dušan Spasojević.
 

Pletene košare

- U svojoj profesiji ne poznajem nikog ko je kao ja krenuo iz malog mesta sa dve pletene korpe. Nosim te teške korpe s hranom i vodom preko njiva do voza, a baba i majka trče za mnom i nešto viču. Kažem: "Babo, stara si, sačekaj." Dotrčim do nje, a ona mi daje jabuku, a majka krušku. Za sreću, kažu. Onda sam se ljutio na njih, ali sada i te kako znam da cenim taj njihov gest.

- Prvi i poslednji put kada su se usudili da me od kuće zovu za vreme utakmice bilo je kada mi je pre 20 godina umrla majka. Moja majka Rosa bila je nepismena ali genije. Bila je nebeska munja (suze). Znao sam da se nešto strašno desilo i prvo što sam ženu pitao da li su deca na broju i da li su zdrava. Kada mi je saopštila tu strašnu vest, igrao je Sahel klub iz Kuvajta protiv Kadšije, kluba koji sam ranije vodio i sa kojim nikada nisam izgubio utakmicu. Tada sam igračima rekao da mi je majka umrla i da ih molim da odigraju za nju. Svi su ustali i zagrlili me: "Treneru, ne da ćemo da pobedimo već ćemo da izginemo na terenu." I bilo je tri prema jedan za nas.
 

Čas u avionu - Govorim arapski, persijski, engleski, francuski, portugalski... Učio sam jezike u svakoj prilici. Kada sam išao na svoj prvi poslovni razgovor u Emirate, požalio sam se stjuardesi da sam u problemu. Ona mi je ljubazno rekla da će me kada završi s posluženjem, spojiti s nekim Arapinom koji govori srpski i koji se nalazi s nama u avionu. Bio je to jedan pomorski tehnolog oženjen Hrvaticom. Za četiri sata leta on mi je dao sve izraze na arapskom koji su mi trebali za prvi trening, počev od "dobar dan", "okreni", "šutni", "idi u napad". Nisam mu dao ni da predahne, a zauzvrat sam bio u obavezi da mu plaćam piće do kraja leta.

- Imam ćerku Zoricu i tri sina, Mirka, Ljubišu i Gojka. Porodica mi i danas živi u Dubaiju. Žena i ja vodili smo računa da nam deca idu u najbolje škole na engleskom jeziku, gde idu samo stranci i njihova elita, arapski prinčevi. Najmlađi sin Gojko, koji sada ima 25 godina i najbolji je u duši, bio je u školi nemoguć. Jednom je pretukao sina njihovog princa kada je ovaj pokušao da mu ugura bubu u nos. On nije dao na sebe, a profesori su se žalili da ne mogu da ga više kontrolišu i da jedino ostaje da ga prebacimo u drugu školu ili da roditelji budu ti koji će držati disciplinu. Tako smo došli na ideju da se moja žena, koja je fakultetski obrazovana, zaposli u toj školi. Tako je i bilo, ona sada radi u toj školi kao supervizor u ocenjivanju ispita.

- Moj posao je takav da sam upoznao mnogo poznatih i bogatih ljudi, od slavnih fudbalera do krunisanih glava. Jedan od njih brat kuvajtskog kralja šeik Fahad Ahmed al Sabah bio je dobar i velikodušan čovek. Bio je vlasnik kluba Kardašije gde sam u više navrata radio kao trener. Kada je Irak okupirao Kuvajt, Sadam Husein mu je kao svom prijatelju poručio da napusti zemlju, ali on to nije želeo da učini i nažalost irački generali su ga likvidirali.
 

Mrtvački kovčeg

- U Indiji sam trenirao Čerčil braders klub čiji su vlasnici maštali da budu državni prvaci, a ja sam im tu titulu i doneo. Sećam se tog prvog susreta sa indijskim novinarima koji su me na konferenciji za štampu pitali da li mogu da obećam osvajanje titule. Odgovorio sam im da se kladim u sopstveni život i da ću ako je ne osvojim, sam sebi organizovati povratak kuću u mrtvačkom kovčegu!

- Kada sam sa reprezentacijom Bangladeša osvojio Evroazijski kup, Južni Sudan me je 2012. angažovao za selektora. To je zemlja prelepe prirode, gde u isto vreme neke biljke i cvetaju i rađaju, ali je siromašna infrastrukturom. Krenuo sam od nule sa momcima koji su imali samo veliku želju i veliki talenat. Nigde nisam video tako visoke momke sa tako dobrom koordinacijom. Kada smo trebali da osmislimo nadimak, ja sam im rekao da će biti tigrovi. Tigar je borac, šampion, a i moj nadimak je Zoran Tigar. Bi-Bi-Si je predložio da snimaju film o meni i stvaranju te nove fudbalske reprezentacije, tada najmlađe države UN nastale posle višedecenijskog verskog i građanskog rata između severnog, muslimanskog, i južnog, hrišćanskog dela Sudana. Tako je nastao dokumentarac "Fudbalski trener Zoran i afrički tigrovi". Svako ko ga je pogledao uverio se u kakvim sam problemima bio. Iako smo u prvoj prijateljskoj utakmici sa Ugandom igrali nerešeno 2:2, predsednik njihovog fudbalskog saveza nas je minirao na svakom koraku. Trenirali smo bez lopti, sačekivao nas zaključan stadion pa bi trenirali na zemljanim terenima obližnje škole. Od malarije mi je umro igrač Luis Vilijams, a i sam sam oboleo od ove smrtonosne bolesti. Ali i to sam preživeo, jer ja sam Zoran tigar, večiti borac.
Vesti online

Sandra Afrika: Uzmem 3.000 evra za...

Nakon pisanja Kurira da će poreski inspektori prvo prečešljati imovinu pevačice Sandre Afrike podigla se velika prašina, a većina estradnjaka znoji se od straha jer niko ne zna ko će biti sledeći na redu.

Iako je izbegavala da nam odgovori na pitanje da li na svoju zaradu i imovinu kojom se hvali plaća porez, folkerka koja je postala poznata po svojoj zadnjici progovorila je za emisiju „Dvogled“ televizije Pink BiH.

Sandra je u intervjuu svima poručila da samo jedan njen nastup košta oko 3.000 evra i da je mesecima unapred bukirana, tako da se lako da izračunati odakle joj novac za luksuzne automobile, nekoliko nekretnina, jahtu i sve ostale skupocene stvari na koje ona troši svoju zaradu.

- Neka je jedan nastup, ne znam - 3.000 evra, lupam sad, pa neka samo izračunaju i biće im jasno odakle mi sve to što sad imam - rekla je pevačica u pomenutoj emisiji, nespretno kao da je samo sporna njena cena po nastupu.

I dalje ćuti  o porezu

Afrika se ipak u svom pravdanju nije setila da pomene i porez. A upravo tu i leži caka - da li sve svoje prihode prijavljuje i da li plaća poreze u skladu s imovinom koju je stekla.

Bilo kako bilo, ona je samo jedna u nizu, a češljanje estrade se nastavlja, kao što je Kurir već i pisao. Ko preživi - pričaće!

Press online

ginalno objavljeno na stranici www.svet.rs/najnovije-vesti/imala-je-dosta-srece-sandra-afrika-nije-ocekivala-da-ce-uspeti © svet

"Da nisu došli švajcarski lekari umro bih"

Milenko Štajcer iz Sent Galena nikada neće zaboraviti da je pre desetak godina u Despotovcu mogao da umre posle teške saobraćajne nesreće, jer mu srpski lekari nisu ukazali adekvatnu negu.

Ne veruju srpslim lekarima: Milenko i Stojanka

 

- Da nisu došli po mene avionom lekari iz Švajcarske, ne bih danas bio živ. Tačno je da mi plaćamo veliko osiguranje, ali ovde je bilo reči o humanosti - priča Milenko.

Njegova supruga Stojanka dodaje da su srpski lekari procenili da on još nije za transportovanje, ali da joj je medicinska sestra rekla da ga vodi što pre.
 

Potomci Stojankina ćerka iz prvog braka Suzana u Sent Galenu je sa suprugom Zlatkom Despotovićem, ćerkom Marijanom i sinom Mihajlom. Stojankina i Milenkova ćerka Tijana Štajcer-Pantović u istom gradu živi sa suprugom Slobodanom i sinovima Igorom i Mirkom.

- Kada sam uveče to rekla lekaru izgrdio me je. Uplašila sam se da će mu uskratiti svu medicinsku negu dok ne dođe avion. Srećom, Švajcarci su brzo došli. Kada su zatražili njegovu lekarsku dokumentaciju, naši lekari nisu želeli da im daju. Ako se razbolimo dok smo ovde, idemo privatnim lekarima - ogorčena je Stojanka.

Milenko Štajcer, rodom iz hrvatskog Karlovca, i supruga Stojanka iz Grabovice kod Despotovca, u Sent Galenu su već 33 godine.

Oboje su radili kao ugostitelji, a Milenko, koji je diplomirani gastronom i koji je radio po raznim hotelima u Švajcarskoj, sada je u invalidskoj penziji. Kada dođe u zavičaj savetuje kuvare i učestvuje u žiriranju na raznim manifestacijama na kojima se sprema hrana.

- Razlike u ukusima između srpske i švajcarske hrane veoma su velike. U Srbiji se mnogo jede masna hrana. Treba mnogo pažnje posvetiti pripremi hrane, ali je i aranžiranje podjednako važno, jer je opšte poznato da ljudi prvo jedu očima. I kod nas obična kafana može da bude veoma dobra, ali mi se prema svemu odnosimo ležerno. Nemamo ni kulturu. Naši ljudi kuvaju, a u ustima drže cigaretu - navodi Milenko za "Vesti".

Pre nego što su otišli za Švajcarsku, Štajceri su šest godina živeli kod Stojankinih roditelja. On je bio šef kuhinje u fabrici nameštaja Zastava u Svilajncu i trebalo je da bude direktor hotela Topoljar u Svilajncu. Međutim, ni on ni njegova supruga nisu se pokajali što su otišli u Švajcarsku.

- Kad dođem ovde i vidim koliko su propale žene moje generacije jer puno rade, prosto ne mogu da verujem da smo vršnjakinje. S druge strane, nisam bila neki đak, a one su sve bile odlične. Međutim, nijedna nije nastavila školovanje. Ja sam imala sreću što sam otišla tamo - kaže Stojanka.
Vesti online

DRAMA NA 240 METARA VISINE!

RTS: Njujorški vatrogasci uspeli su danas da spasu dva perača prozora koji su ostali da vise u vazduhu kod 69. sprata novog Svetskog trgovinskog centra (STC) u Njujorku, pošto je pukla sajla na jednoj strani platforme za pranje prozora, javio je britanski Bi-Bi-Si.

Oko 100 vatrogasaca bilo je uključeno u složenu spasilačku operaciju tokom koje su razbili prozor da bi stigli do perača prozora koji su visili pod uglom od 75 stepeni i držali se za nesigurnu poluotkačenu platformu na južnoj strani zgrade, na zastrašujućih 240 metara od zemlje, prenela je agencija AFP.

Iz Vatrogasne službe Njujorka izjavili su za Bi-Bi-Si da je dvoje radnika, spaseno i nepovređeno.

Vatrogasci su reagovali pošto su primili poziv u 12:42, a kroz razbijeni prozor jedne od kula, potrbuške su uvučeni i spaseni perači prozora oko 14:15 sati po lokalnom vremenu.

Posle terorističkog napada 11. septembra 2001, prva obnovljena zgrada Svetskog trgovinskog centra u Njujorku otvorena je pre devet dana, pošto je oblakoder od 541 metar ušao prvi od 3.000 službenika Centra.

Zgrada STC, u srcu donjeg Menhetna, ima 104 sprata, a njena izgradnja trajala je osam godina i koštala je 3,9 milijardi dolara. To je najviša američka zgrada i treća po visini, na svetu.

RTS

Српска храна омиљена хрватским бизнисменима

Прехрамбена индустрија Србије великим делом је у рукама странаца, а међу иностраним газдама овдашњих фабрика хране најбоље, чини се, котирају хрватски бизнисмени. Ни џемови и ајвар „бакине тајне“ нису више у рукама

домаћег „Фудленда“ јер је ту компанију преузела хрватска „Атлантик група“, која је саопштила да је потписала уговор о преузимању сто одсто српског предузећа.

„Аквизиција прехрамбене компаније с препознатљивим брендом ’Бакина тајна’ и палетом производа врхунског квалитета представља појачање брендираног асортимана ’Атлантик групе’ и додатни импулс у интернационализацији пословања. Асортиман ’Фудленда’ присутан је, наиме, у више од 20 земаља, а око трећине укупне производње извози се на тржишта изван региона – западноевропско, америчко, аустралијско, руско, јапанско“, наводи се у саопштењу.

Елем, ни у ранијим приватизацијама у Србији, нарочито у прехрамбеном сектору, није изостајао хрватски капитал, а трку у Србији, када је о комшијским бизнисменима реч, воде Емил Тадески и његова „Атлантик група“, и Ивица Тодорић, газда „Агрокора“.

Поменимо, Тадески у рукама има брендове „Смоки”, „Гранд кафу”, „Бананице”, „Најлепше жеље”... У његовим је рукама, наиме, фабрика „Соко–Штарк”, настала давне 1922. године. Пре десетак година та компанија је ушла под окриље „Гранд кафе”, која је преузела 94 одсто акција „ Штарка” и постала његов газда, али је убрзо 58 одсто акција те фирме продато компанији „Дрога–Колинска” за 58 милиона евра. „Дрога” је две године касније продата „Атлантик групи” за 382 милиона евра, од чега су око 150 милиона били дугови „Колинске”. 

Осим што сада газдује и „Меркатором”, други велики хрватски бизнисмен увелико присутан на нашем тржишту Ивица Тодорић овде има уље и маргарин „дијамант”, „фриком” сладоледе, воду „мивела”, „кикиндско брашно”...  Тодорић, који у Хрватској и у региону важи за краља прехрамбене индустрије, у Србију је ушао 2003. куповином „Фрикома“, овде има и десетак хиљада херктара земље, фарму јунади, ланац маркета „Идеа“...

Словенци су такође радо куповали српске прехрамбене фирме па је, рецимо, дошла „Перутнина Птуј“, која је преузела „Топико“, а у овдашње живинарство ушла је и „Виндија“, која, између осталог, у Пландишту производи бренд „цекин“. 

Велика имена у индустрији пива газдују овдашњим пиварама – „Карлсберг“, „Молсон Курс“, а и највеће млекаре у Србији су у рукама странаца. Подсетимо, највећег домаћег произвођача млека „Имлек”, као и неколико других, купио је 2003. године Инвестициони фонд „Салфорд“, који још увек газдује тим фирмама. Тај фонд власник је 79 одсто акција у „Имлеку”, 82 одсто акција у Млекари Суботица, већински власник је и у Млекари Зајечар... „Салфорд”, то јест његова „Дунав храна група”, власник је и концерна „Бамби–Банат”, од 2004. године. Крајем те године и аранђеловачки „Књаз Милош“ добио је страног газду – најпре је то био инвестициони фонд с Кајманских острва „Балкан лимитид”, међутим, већ почетком 2005. тај фонд је „Књаз” препустио „Салфорду”.

– Све стране компаније које успешно газдују овдашњим прехрамбеним фирмама, имају планове, нову технологију, запошљавају –добро су дошле. Прехрамбени сектор им је, очито, био нарочито примамљив, али јасно је да бирају добре компаније. У који год сектор су ушли озбиљни играчи, показали су добре резултате – каже за „Дневник” аграрни аналитичар Милан Простран. – Нажалост, озбиљних страних инвестиција није било у кланичној индустрији, ако не рачунамо живинарство, те у преради кукуруза, то јест скроба, као и у винарству. То су нам и остале бољке. Изгледа да су наши капиталисти били велики хазардери.  

С. Глушчевић

Рачунају на осам милиона евра

„Атлантик група“ очекује да у 2014. укупан промет „Фудленда“ буде осам милиона евра. „Фудленд“, за који хрватски портали наводе да је презадужен и да му је био преко потребан стратешки партнер, основан је 1998, производњу има у подножју Копаоника, годишње преради око 3.000 тона воћа и поврћа. Има око 160 различитих производа и око 150 запослених, извози на двадесетак тржишта.

Дневник

UBICA IZ SRBOBRANA: Žao mi je naše dece, ali bar neće slušati po selu kakva im je majka!

Kurir, Crna Hronika 17:19, 12.11.2014.

Autor: Foto: Slađana Stojanović

Urnisala me je. Trpeo sam zbog dece. Odlazila je stalno po par dana sa drugima. Sve sam to znao i čutao, zarad dece. Otvorio sam joj tu kafanu, jer je ona insistirala. Iako je ona kao radila, ja sam plaćao mesečnu kiriju od 400 evra, navodi osumnjičeni

Osumnjičeni Janko Sokola sa suprugom Milenom

SRBOBRAN - Janku Sokola (61) iz Srbobrana, nakon saslušanja u Višem tužilaštvu u Somboru, određen je pritvor do 30 dana, zbog ubistva supruge Milene (45). Kako nezvanično saznajemo, Janko je do detalja ispričao u policiji njegov bračni život ako tako može da se nazove, sa Milenom.

-Urnisala me je. Trpeo sam zbog dece. Odlazila je stalno po par dana sa drugima. Sve sam to znao i čutao, zarad dece. Otvorio sam joj tu kafanu, jer je ona insistirala. Iako je ona kao radila, ja sam plaćao mesečnu kiriju od 400 evra. Njoj sam dao svoja kola da ona vozi, a ja sam vozio bicikl. Vodio sam računa o deci, učio sa njima, dok nju nisu uopšte zanimali, jer koga god da pitate u Srboranu reči će vam da je svako veče kada zatvori kafanu odlazila sa drugim muškarcem – rekao je Janko.

Kako je dalje rekao, sve je to trpeo kako deca ne bi ostala bez roditelja.

-Međutim, tog dana mi je pukao film i uradio sam to što sam uradio. Znam da to nije rešenje, ali jače je od mene bilo. Žao mi je sada naše dece, ali bar neće slušati po selu kakva im je majka – rekao je optuženi za ubistvo, koji nikada nije imao nikakvu prijavu u policiji.

Da podsetimo, ubistvo se dogodilo u ponedeljak, kada je Janko na njen poziv došao u kafani. Otišli su u magacin da porazgovaraju, nakon čega se čuo jedan pucanj. Janko je izašao i rekao konobarici „Nema više Milene. Ubio sam je, zovi policiju“.

Otišao je kući I sačekao policiju, mada je pokušao da I sebe ubije u kući. U zajedničkom braku imaju dvoje dece od 10 i 12 godina.

(S.S.)

Erotika i zvezde: Rakovi vole providne spavaćice, Vage haltere i mrežaste čarape

Lavice vole veš sa šarama tigra, leoparda, dok žene rođene u znaku, Strelca obožavaju senzualnost korseta

Niko nije imun na erotski veš i za te zavodljive krpice uvek ima mesta u ormanu - i za poklanjanje, i za kupovinu nikada nije potreban poseban povod! Kakav erotski veš vole horoskopski znakovi?

Ovan
Ovnovi vole veš u bojama, posebno narandžastoj i crvenoj. Ako želite da zavedete Ovna, odlučite se za kombinaciju narandžastog i crnog satena ili svile. Vole i bebi-dol stil. Ovnovi će bez problema pasti i na crne podvezice ili najlonke s halterima, a ako ih upotpunite vrtoglavo visokim potpeticama, biće to pun pogodak.

Bik
Bikovi vole sve što je ili jako izazovno, ili jako detinjasto. Ružičasta i crna su njihove omiljene kombinacije. Žene rođene u tom znaku obožavaju kožne štikle, mrežaste čarape. Muške pripadnike ovog znaka privlače žene s tetovažama i pirsingom. Neki Bikovi su skloni i vezivanjima, lisicama, okovratnicima.

Blizanci
Blizanci imaju dozu prilično perverzne strane u sebi. Uživaju u seksi uniformama, poput medicinske sestre, učiteljice, policajke... Ženu u ovom znaku vole i skupoceni kimono ili kožni triko.

Rak
Žene rođene u znaku Raka vole dugačke, providne spavaćice, prekrivene šljokicama. Omiljene boje za donji veš su im zelena i crvena, a obožavaju izgled satena. Rakovi vole beli veš, a mnoge žene rođene u znaku Raka vole da se oblače infantilno.

Lav
Lavice vole veš sa šarama tigra, leoparda. One su senzualna bića koja vole i malo krzna na svojoj koži. Svaki kostim koji u sebi sadrži neku vrstu repa ili ušiju biće im privlačan i seksi. Vole svilu, saten i baršun, mašnice, ali i modele koji su parodira na modu pedesetih i šezdesetih godina.

Devica
Žena rođena u znaku Device je prilično skromna i preferira praktično donje rublje. Ako se sprema za neku seksi akciju, odabraće korsete i stisnuti ih koliko god može u struku, a oseća se seksi i u čarapama sa halterima.

Vaga
Vagama vlada boginja Venera, pa će žene uvek birati što luđe i najseksepilnije donje rublje koje pronađu. Ružičasta, žuta i plava su omiljene boje ovog seksi znaka, ali vole da nose i zlatan veš, platforme, mrežaste čarape, haltere i providan veš.

Škorpija
Škorpije su vrlo seksi po prirodi i vole kožu, vinil i plastiku. Omiljena boja im je crna. Padaju na fetiš opremu, kao što su pseće ogrlice, japanska oprema za vezivanje i lanci, a vole i uske visoke čizme.

Strelac
Žene Strelčevi obožavaju senzualnost korseta i seksepil koji im daju dugačke rukavice, čizme i donje rublje s puno dugmića. Jako vole plišane tkanine poput baršuna. Ljubičasta, crvena i zelena su im omiljene boje.

Jarac
Jarac je vrlo osećajan znak i smatra da je pamuk vrlo senzualan i seksi. Visoko kvalitetna spavaćica je seksi ovom znaku, čak i ako je zakopčana do grla. Uzbudiće ih i odevni predmeti s puno šljokica. Mnoge žene rođene u ovom znaku vole da nose mrežaste čarape i tange, satenske grudnjake i gaćice u roze, plavoj ili žutoj boji.

Vodolija
Ovaj vizionarski znak voli izrazito usko donje rublje od futurističkih i sjajnih materijala. Svetlo crvena i tamno ljubičasta su njihove omiljene boje, a perje, maske, svilene trake i šalovi su omiljeni dodaci. Jako ih uzbuđuju viktorijanske kožne čizme, ženstvene rukavice bez prstiju.

Riba
Ribe nisu toliko žive i divlje seksualne, ali jako vole lepe pamučne spavaćice s decentnim roze ili plavim trakama, kao i spavaćice od likre s cvetnim šarama. Obožavaju štikle. Muškim Ribama će se svideti žena koja nosi muški veš ili preveliku mušku majicu za spavanje. Uzbuđuje ih i izgled nevine studentkinje, ali ne mogu da odole ni seksi halterima ili najlonkama upotpunjenima kravatom ili leptir-mašnom.

Zenski magazin