NEW DELHI - Poduzetni lopovi prokopali su tunel dug 40 metara kako bi 'počistili' sefove Punjab National Banka na sjeveru Indije i dočepali se plijena vrijednog više stotina tisuća dolara, piše mjesni tisak.
Kradljivci su počeli kopati u kući u susjedstvu banke, u državi Haryani, i prokopali tunel kojim su došli do dvorane sa sefovima, rekla je u utorak policija za agenciju Press Trust of India (PTI).
Ondje su ispraznili 77 sefova u kojima su bile stotine tisuća dolara gotova novca, nakita i drugih vrijednosti.
Da bi izveli ovo teško kazneno djelo lopovima nije trebala sofisticirana oprema jer je osiguranje bilo veoma slabo, istaknula je policija. Banka je to zanijekala.
"Kradljivcima je posao bio lak budući da je pod u dvorani sa sefovima bio od običnog betona", rekao je Arun Nehra, glasnogovornik policije Haryane. "Lako su ga provrtili" jednostavnim željeznim alatom.
Banka je izjavila da je pod sagrađen po važećim propisima koje nalaže središnja banka, naime mora biti debeo dvadesetak centimetara.
Provalnici su možda dobili ideju iz bollywoodskog filmskog hita "Dhoom" u kojemu skupina motociklista smišlja plan za pljačku bankovnih sefova.
U stvarnom životu, ova drska krađa podsjeća na provalu stoljeća koju su 1976. u Nici izveli Albert Spaggiari i njegovi ortaci prokopavši tunel do sefova banke Societe Generale. www.jutarnji.hr
Pariz je, među 25 svetskih metropola, najjeftiniji grad za život mladih uzrasta od 16 do 29 godina, na drugom mestu je Totonto, a na trećem Los Anđeles.
Rezultati istraživanja kanadske agencije Decode specijalizovane za trižište mladih iznenadili su javnost, budući da se prema rang-listi najskupljih gradova sveta, koju je u martu objavio britanski magazin Ekonomist, Pariz nalazi na visokom drugom mestu.
Na četvrtom mestu rang-liste najpovoljnijih svetskih gradova za mlade je Čikago, na petom Berlin, a na šestom Dalas, prenosi francuski list Tribin. Sledi Rim na sedmom, Njujork na osmom mestu, dok se Tokio našao na devetoj, a London na desetoj poziciji liste, sastavljene na osnovu cena u devet različitih kategorija najznačajnijih za život mladih, kao što je prosečna cena hamburgera, stanarina, javni prevoz, školarina, ulaznice za bioskop, pozorište ili koncert, kao i minimalna cena rada po satu.
Minimalna cena rada po satu u proseku je najviša u Parizu i iznosi 12,84 dolara, sledi Berlin sa 11,86 dolara po satu, a na trećem je Rim sa 11,12 dolara, dok su najmanje plaćeni mladi u Kinšasi 0,14 dolara po satu, Najrobiju 0,19 dolara i Meksiko Sitiju 0,53 dolara.
Kada je reč o prosečnoj stanarini za smeštaj mladih, najjeftiniji je Berlin, u kome za prosečnu kiriju treba 115 sati rada, na drugom mestu je Rim, gde treba raditi 185 sati, na trećem je Čikago sa 189 sati, a Pariz je na šestom mestu, navodi Tribin, ali ne precizira koliko je sati rada potrebno u francuskoj prestonici da bi se platila kirija.
Prosečna cena hamburgera u Parizu je, imajući u vidu zarade mladih, jedna od najnižih, s obzirom na to da je za takav obrok potrebno 42 minuta rada. Ulaznice za koncerte su veoma prihvatljive za mlade Parižane, jer oni treba da rade 5,65 sati da bi kupuili ulaznicu za neki od koncerata.
U Buenos Ajresu je najjeftiniji javni prevoz i tamo mladi treba da rade 2,62 sata da bi nabavili mesečnu kartu za vožnju gradskim prevozom, a Pariz se nalazi na četvrtom mestu. Na 20. mestu najjeftinijih gradova sveta za mlade je Sao Paulo, na 21. je Mjanmar, a slede Šangaj, Meksiko Siti, Najrobi, dok se na začelju, na 25. poziciji nalazi Kinšasa.
Ostrvo Hajnan u Južnom kineskom moru jedna je od destinacija koju bi poželeo svaki radoznali putnik sveta. Srećom, još nije stekao zasluženu popularnost, pa boravak na njemu ne uključuje borbu sa hordama turista.
Ovo tropsko ostrvo sa bujnim kišnim šumama i termalnim izvorima nešto je što ne biste očekivali u ovom delu sveta.
Na Hajnanu možete plivati, surfovati, igrati golf, uživati u kupanju u termalnim izvorima, kampovati u šumi ili se čak voziti žičarom nad zelenim šumskim beskrajem.
Najbolje vreme da posetite Hajnan je u novembru, kada je tamo toplo, ali ne previše.
Sveže voće i riba su osnova ishrane stanovnika ovog ostrva, a u gradu Sanja možete naći najrazličitije restorane koji bi se dopali i najvećim sladokuscima.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da svi ovogodišnji trendovi pokazuju da ni sledeće godine neće biti privrednog rasta.
Foto: Beta
Prema njegovim rečima, sve ukazuje da će Srbija i 2015. godine biti u recesiji.
"Već sada pravimo makro projekcije za sledeću godinu, i ne vidimo rast, trendovi ove godine pokazuju da će i sledeće godine najverovatnije biti recesija. Privreda bi na tom trendu bila čak i da nije došlo do smanjenja plata i penzija", ocenio je Petrović gostujući na RTS-u.
On je, međutim, dodao da će dodatni efekat na pad proizvodnje u 2015. godini dati smanjenje plata i penzija koje će izazvati pad tražnje. "Otuda je neophodno da tu uskoče javne investicije koje bi delom kompenzovale ovaj efekat zatezanja", ocenio je Petrović.
Petrović je naveo da je smanjenje plata i penzija bila nužna mera koja se očekivala i krajem protekle godine, ali da ona nije dovoljna, jer se na ovaj način štedi svega 400 miliona evra u sledećoj godini, što znači da u 2015. nedostaje još 300 miliona evra uštede.
Predsednik Fiskalnog saveta je naveo da postoje još tri bloka reformi koje se moraju sprovesti da bi se deficit sveo na razuman nivo, a to je reforma javnih preduzeća, smanjivanje zaposlenosti u budžetskom sektoru koji ne podrazumeva javna preduzeća i firme u restrukturiranju, zatim bolja naplata poreza i borba protiv sive ekonomije. "Svi ovi blokovi zajedno mogu da daju neophodne uštede koje će dovesti do smanjenja deficita i zaustavljanja rasta javnog duga", precizirao je on.
Petrović je naveo da od svih javnih preduzeća Srbijagas pravi najveći problem, jer sada već ima milijardu evra duga i rekao da je problem što država ovom javnom preduzeću sada izdaje po treći put garanciju od 160 miliona evra. Petrović očekuje da će ubuduće predmet razgovora sa MMF-om biti i reforma javnih preduzeća, koja je do sada uglavnom bila u nadležnosti Svetske banke, te da će ubuduće na tom problemu raditi integrisano ove dve institucije. "Verujem da će MMF tražiti vrlo čvrste garancije šta će se dešavati sa javnim preduzećima i to je odlično za sve, jer je to težak profesionalni posao. A težak je i politički", ukazao je on.
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić rekao je da sve analize pokazuju da Srbiji u ovom trenutku nije potreban novac MMF-a, jer nemamo ugroženu likvidnost. "MMF treba da oceni da je pravac reformi dobar, da postavi određene kvantitativne ciljeve. Fond uvek posmatra stvar na tri godine. Nama predstoji fiskalna konsolidacija i reforme koje treba da imaju trogodišnji okvir, a to znači da 2017. godine naš deficit ne može biti veći od tri odsto BDP", ocenio je Savić i dodao da srpska strana treba da ubedi MMF da je sposobna da smanji deficit na taj nivo da bi bio postignut dogovor sa ovom međunarodnom institucijom.
Govoreći o merama fiskalne konsolidacije Savić je rekao da javna preduzeća sada treba da daju ključni doprinos ukupnim reformama i da je ključ oporavka srpske privrede u tom delu. On je upozorio da treba sve uraditi da se ne dođe u situaciju u kojoj bi PDV morao da se poveća, jer "ćemo na taj način poskupeti reformu, a svako povećavanje PDV povećava sivu ekonomiju".
Univerzitet u Novom Sadu odbio je da Savetu za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost dostavi dokumenta tražena na osnovu zahteva za informacije od javnog značaja i time suspendovao Zakon koji ovu oblast reguliše.
Naime, Savet je u postupku monitoringa zakonitog raspolaganja državnim i studentskim novcem, svim fakultetima Univerziteta u Novom Sadu dostavio zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. U zahtevu je zatraženo dostavljanje informacija vezanih za troškove za službena putovanja u zemlji i inostranstvu, obavljenu reprezentaciju o trošku fakulteta, naknade isplaćivane po osnovu učestvovanja u radnim telima, komisijama i slično, inspekcijske nadzore i rešenja o otklanjanju nepravilnosti, kao i dokaze da su nepravilnosti otklonjene, i sve to za period 2010-2014. godine.
Međutim umesto pojedinačnih odgovora, Savetu je stigao jedinstven stav Univerziteta, da je ovaj zahtev odbijen kao neosnovan. U Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu održan je zajednički sastanak sekretara i šefova finansijskih službi fakulteta, na kome se došlo do zaključka "da tražene informacije nisu nikome od interesa i da traženi podaci nisu informacije, nego studije i elaborati, za koje bi im trebalo od šest meseci do godinu dana da prikupe i to uz uslov da zaposle nove radnike za taj posao".
Mario Spasić, generalni sekretar Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost, za 021 kaže da ne shvata kako je moguće da Univerzitet na sebe preuzima ulogu da instruira fakultete da kriju finansijske pokazatelje.
"Nije sporno to što se odbije zahtev za pristup informacijama. Oni imaju pravo po zakonu da ne postupe po zahtevu, o čemu će posle odlučiti Poverenik za informacije od javnog značaja u žalbenom postupku. Ali problem jeste što se Univerzitet umešao i dao instrukciju svim fakultetima u sastavu Univerziteta da ne postupe po tom zahtevu", objašnjava Spasić ističući da je Savet nakon toga protiv pojedinih dekana podneo prekršajne prijave, kao i žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.
U Zakonu o visokom obrazovanju jemči se transparentnost trošenja budžetskog novca, ali nakon ovog slučaja, nastavlja Spasić, postavlja se pitanje dobronamernosti samog Univerziteta. Kao glavni razlog za nepostupanje po zahtevu navodi se preobimnost traženih informacija. Međutim, iz Saveta za monitoring smatraju da je taj razlog neosnovan jer se radi o informacijama koje fakulteti poseduju, i to vrlo analitički, jer svake godine usvajaju završne izveštaje koje zatim dostavljaju Ministarstvu prosvete.
Da je zapravo problem u različitom tumačenju zakona o pristupu informacijama od javnog značaja potvrđuje Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji za 021 objašnjava da svako ima pravo da tumači zakon, ali da u spornim slučajevima i žalbenim postupcima, ipak njegova kancelarija ima presudnu reč.
"Potpuni je nonsens da Univerzitet okupi fakultete i naloži im kako da postupaju i tumače zakon. Svaki fakultet je obveznik Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i on se po bilo čijem zahtevu treba odnositi onako kako zakon predviđa. U roku od 15 dana se mora dostaviti odgovor, bilo bi dobro da je potvrdan, ali ukoliko nije, jasno je da sledi žalba i da ću konačnu odluku imati ja", kaže Šabić i ističe da je važno da u slučaju odbijanja razlozi za isti moraju da budu logični i jasni. "Posebno se mora poštovati standard da čak i kad je zahtev preobiman ili komplikovan za sprovesti, da se mora naći mogućnost i pružiti barem minimum traženih informacija. U ovom slučaju se radi o zahtevima za pristup informacijama koje se tiču javnih finansija fakulteta, i teško da bi neko mogao da tvrdi da je takvo interesovanje nelegitimno", kategoričan je Šabić. Prema podacima Uprave ua Trezor Ministarstva finansija, gde se vode finansijski računi fakulteta, u proseku se godišnje na visokoškolskim ustanovama obrne na stotine hiljada evra koje niko ne kontroliše, što sopstvenih, budžetskih ili sredstava koje fakulteti dobijaju preko projekata. Prema ovim podacima, konkretno na novosadskom Univerzitetu, u prošloj godini potrošeno je čak 12 milijardi dinara.
Ove tvrdnje Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost, u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu nisu hteli da komentarišu. (Gordana Ćosić) www.021.rs
Zrenjaninska porodica Kapaš-Rajak ostala u šoku kada je za sina za kog su im rekli da je umro po rođenju stigao poziv da se javi u vojni odsek, a još više su se iznenadili kada su saznali da njihovo umrlo dete, poseduje zvanična dokumenta, koja oni nikada nisu izrađivali
Foto: Printscreen B92
ZRENJANIN - Porodica Kapaš-Rajak je nakon 18 godina dobila saznanja da je njihov sin, za koga su im u zrenjaninskom porodilištu rekli da je umro nakon rođenja, zapravo živ. Kada im je pre nekoliko nedelja stigao poziv da se njihov sin javi u vojni odsek radi upisivanja u vojnu evidenciju, porodica Kapaš-Rajak najpre je bila uverena da je reč o grešci, jer njihov sin još nije punoletan.
Šok je usledio kada su saznali da je poziv upućen starijem sinu, koji je umro odmah po rođenju, 31. decembra 1996. godine. Još više su bili šokirani kada su u Opštini u Zrenjaninu saznali da njihovo dete, za koje su verovali da je mrtvo, poseduje zvanična dokumenta, koja oni nikada nisu izrađivali.
“Izlazi uverenje da je državljanin Republike Srbije i izvod iz matične knjige rođenih. Kako je to moguće, ja ne znam stvarno“, navodi majka, Jolanka Kapaš.
Foto: Printscreen B 92
Ona je 1996. godine rodila blizance, devojčicu Draganu i dečaka, Srđana, koji su odmah smešteni u inkubatore. Za dečaka su joj rekli da je umro neposredno nakon rođenja. 18 godina kasnije, Jolanka se seća spleta čudnih okolnosti u porodilištu. O tome svedoči i Vera Petrović, koja se tih dana takođe porodila u zrenjaninskom porodilištu.
“Vidim, sestra tamo, uzme dete u ruke, a samo njih dvoje su bili, i uzme dete u krilo i dete počne da plače. Kad je mene videla, pokrila mu je lice pelenom i krenula dole prema stepenicama i izašla napolje“, prepričava Petrovićeva.
Majka nestalog dečaka takođe se prisetila događaja iz porodilišta.
Foto: Printscreen B 92
“Kada sam otišla do sobe, Dragana je bila u inkubatoru, a ovaj mali nije. Ona narukvica je bila tamo u inkubatoru. Znači da odgovorno tvrdim da je bebu neko ukrao. Za 10-15 minuta se stvorila ta doktorka Tijana Đurić i obratila mi se ovim rečima – devojčica vam je dobro, mali vam je umro“, navodi Kapašova. Jolanka i njen suprug Dragan tvrde da u porodilištu nisu dobili ni umrlicu, niti bilo koji drugi dokaz da je njihovo dete umrlo.
“Posle toga sam tražio da vidim leš, kako bih se uverio da li je umrlo ili nije, međutim oni mi nisu dozvolili da vidim“, ističe Rajak. Dragana Kapaš veruje da je njen brat živ i kaže da neće odustati od potrage za njim.
“Znači sada dok pričamo o njemu, ja imam bukvalno osećaj da je on živ“, kaže ona. Jolanka i Dragan, u međuvremenu su saznali i da njihov sin, navodno, živi u Nemačkoj.
Ovaj slučaj preuzelo je Tužilaštvo.
Skoro 500 slučajeva ukradenih beba Porodica Kapaš-Rajak samo je jedna od skoro pet stotina u Srbiji, koje sumnjaju da su im bebe ukradene iz porodilišta. Pri ministarstvu zdravlja u februaru je formirana radna grupa za slučajeve nestalih beba, a grupa eksperata izradila je nacrt zakona o nestalim bebama.On predviđa osnivanje nezavisnog tela koje će se baviti sudbinom nestalih beba, a bila bi formirana I posebna policijska jedinica koja bi istraživala ove predmete KURIR
Blic, Ivan Milićević, Jovana Babić, Tamara M. Subota | Foto: M. Jošida
Danijel Dominković (22), Kristijan Fazlija (20), njegova devojka Isidora Demiri (19) i rođak Sead Kruezi (20) vraćali su se sa svadbe kada je na Kružnom putu, kod motela “Hiljadu ruža”, nastupio užas. Sumnja se da je vozač šlepera zaspao za volanom i naleteo na “reno” kojim je upravljao Fazlija. Samo u jednom trenutku u crno su zavijene četiri porodice.
Nesreća za nesrećom: Majka Bakurija, otac, stric (okrenut leđima) i sestra Danijela Dominkovića
Dominkovićeva devojka Valentina Mihailović (20) teško je povređena i lekari Urgentnog centra se i dalje bore za njen život.
VIDEO > Porodice nastradalih slomljene bolom:
Do nesreće je došlo kada je šleper turskih registracija prešao u suprotnu traku i direktno se sudario sa “renoom klio” u kome su bili nastradali. Sumnja se da je vozač šlepera zaspao za volanom i naleteo na “reno” kojim je upravljao Fazlija. Nastradali su se vraćali iz Barajeva, gde je Dominković bio kum na svadbi.
Četvoro preostalih putnika na veselje su pošli sa njim, a do nesreće je došlo kada su se vraćali kući.
Sudbina: Sead Kruezi je poginuo na svoj 20. rođendan
- Danijel živi u Nemačkoj, a u Beograd je došao pre četiri dana jer je kumovao na svadbi. Neutešna sam, izgubila sam još jednog sina, ostale su mi samo ćerka i unuka - plačući je juče govorila Dominkovićeva majka Bakurija, koja živi u naselju Medaković.
Nedaleko od njih, u drugom delu naselja, žive porodice Fazlija i Kruezi, koje su u srodstvu. Brojni rođaci i prijatelji okupili su se juče u dvorištima kuća gde su porodicama izjavljivali saučešće. Plač i jecaji odjekivali su naseljem Medaković, a vidno uznemireni stanari okolnih kuća samo su odmahivali glavama.
- Ovo je nezapamćena tragedija. Svi smo u šoku. Vest je najteže primila Kristijanova sestra, koja ne prestaje da plače. Molimo vas da imate razumevanja, uništena nam je porodica - rekao je juče okupljenim novinarima Fazlijev mlađi brat Čeda.
Planirali svadbu: Kristijan Fazlija i Isidora Demiri
Ožalošćena porodica ispričala je da je Kristijan bio u vezi sa Isidorom Demiri više od četiri i po godine i da su planirali uskoro da se venčaju.
- Sve nas je taj Turčin zavio u crno. Srećom, Kristijanova majka nije ovo doživela. Umrla je pre nekoliko godina od bolesti - rekao je jedan rođak.
Dve kuće iznad porodica se okupljala i u domu Kruezija.
Stravično: Kamion je bukvalno smrvio „klija“
- Seadovi roditelji su zanemeli od bola, a sada su otišli da identifikuju sina. Molimo vas, idite. Poginuo je na svoj dvadeseti rođendan - rekli su rođaci novinarima.
Vozač šlepera, turski državljanin, zadržan je u policiji i biće priveden na saslušanje kod zamenika višeg tužioca.
Medaković ponovo u crnom Pet mladića iz istog naselja poginulo je krajem juna u udesu na novoj obilaznici kod Batajnice, kada su se “audijem” zakucali u betonski zid na nezavršenom delu puta. Đuro Rokvić (20), Petar Ilić (19), Tomislav Savić (19), Luka Bojović (19) i Petar Đurišić (19) stanovali su u neposrednoj blizini porodica Fazlija i Kruezi.
